Hogwarts School of Witchcraft and Wizardry

You are not connected. Please login or register

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Učionica II godine on Fri Oct 07, 2011 9:42 am

Inna


Come to die
Come to die
Astronomska pomagala


Danas učimo o astronomskim pomagalima.Astronomska pomagala su predmeti koji nam pomažu u astronomskom istraživanju.Neka od astronomskih pomagala su:
* Teleskop
* Računalo
* Zvjezdane karte
* Astro fotografija
* Opservatorij
* Radio teleskop
* Interferometar
* Spektroskop
Svi od ovih pomagala su jako važni u astronomskom istraživanju ali ipak najvažniji je teleskop.Teleskop je jedan od najvažnijih astronomskih optičkih instrumenata. Teleskop skuplja i fokusira svjetlost i prikazuje uvećanu sliku vrlo udaljenih objekata. Pomoću njega možemo vidjeti i snimiti slike objekata koji su previše udaljeni, premaleni ili slabijeg sjaja nego što inače možemo vidjeti.Prvi teleskop po konstrukciji istovjetan dalekozoru načinio je Galileo Galilei početkom 17. stoljeća: 1609. godine.
Domaći : Napisati najmanje dva pasusa od po pet redova o teleskopu , ali o onome što nismo pričali na času. Znači , neke zanimljivosti itd. Smile

2 Re: Učionica II godine on Fri Oct 07, 2011 10:06 pm

Inna


Come to die
Come to die
Astronomi koji su doprineli razvoju astronomije i drugih nauka


Dok sam ulazila u učionicu izvinjavala sam se što kasnim.Bila mi je to navika.Učenici su me pozdravili,a ja sam smeškom na licu rekla krenimo s novom lekcijom.
Danas radimo poznate astronome.Prvo ćemo ih nabrojati i reći o najznačajnijim po nešto.
Poznati astonomi su:
- Tycho Brache
- al-Farghani
- Galileo Galilei
- Edmond Halley
- Wilhelm Herschel
- Edwin Hubble
- Johannes Kepler
- Omar Khayyam
- Nikola Kopernik
- Korado Korlević
- Oton Kučera
- Pierre-Simon Laplace
- Isaac Newton
- Ptolemey
- Vladis Vujnović
Tycho Brahe je najveći astronom-praktičar u povesti. Tokom 20 godina svaku večer je provodio zabeležavajući položaje zvezda. Uz pomoć njegovog rada Johannes Kepler je pokazao da se planeti gibaju po elipsama, a ne kružnicama.
Abu 'l-Abbas Ahmad ibn Muhammad ibn Kathir al-Farghani (arapsko pismo: أبو العبّاس أحمد بن محمد بن كثير الفرغاني , na Zapadu isto poznat kao Alfraganus) poznati astronom koji je radio za kalife Abasid u 9. veku. Poznat po tome što je bio jedan od znanstvenika koji su uspeli izmeriti promer Zemlje. Njegova dela koja su bila prevedena na latinski imala su veliki uticaj na astronomiju sve do 12. veka.
Galileo Galilej pronašao je zakone slobodnog pada tela i postavio jednadžbe kosoga hitca, prvi uveo eksperimentalnu metodu i matematičko formuliranje fizikalnih zakona, te na taj način postavio temelje klasične fizike.
Kopernikov ili heliocentrični sustav sveta zasniva se na tvrdnjama da se Zemlja okreće oko svoje osi i da kruži oko Sunca. Ove tvrdnje su uskoro bile prihvaćene u znanstvenim krugovima, ali su ujedno uzrokovale uzbunu u crkvenim krugovima, pa je papa 1616. ovo Kopernikovo delo zabranio, tj. stavio na index, sve do 1822. godine.
-''Kako vas nebi zamarala s ostalim poznatim astronomima ja sam rekla po nešto o ovim samo najznačajnijih,a o ostalima ćemo kasnije govoriti.
To bi bilo sve za danas,učite da ne biste zaostajali s gradivom,vidimo se sledeći čas. A za domaći ćete napisati nešto o astronomu Edvinu Hablu . Doviđenja. ''

3 Re: Učionica II godine on Sat Oct 08, 2011 6:20 am

Inna


Come to die
Come to die
SUNCE


'Zdravo svima'-rekla sam i sela.Nisam se osećala baš najbolje pa sam želela da požurimo s lekcijom.Danas radimo jednu po meni laganu lekciju.Tačnije danas radimo 'Sunce'
Sunce je središnja zvezda našeg planetarnog sistema - Sunčevog sistema. Osim Zemlje i drugih planeta, oko Sunca kruže i asteroidi, komete, meteori, transneptunski objekti u Kuiperovom pojasu i čestice prašine.Sunce je zvezda glavnog niza, spektralnog tipa G2, što znači da je nešto veća i toplija od prosečne zvezde, ali nedovoljno velika da bi pripadala tzv. "divovima". Životni vek zvezda ovog spektralnog tipa je oko 10 milijardi godina, a budući da je Sunce staro oko 5 milijardi godina, nalazi se u sredini svog životnog ciklusa.
U središtu Sunca u termonuklearnim reakcijama (nuklearna fuzija) vodonik se pretvara u helijum. Svake sekunde u nuklearnim reakcijama učestvuje 3,8×1038 protona (hidrogenovih jezgri). Oslobođena energija biva izračena sa sunčeve površine u obliku elektromagnetskog zračenja i neutrina, te manjim delom kao kinetička i toplotna energija čestica Sunčevog vetra i energija Sunčevog magnetskog polja.
Zbog ekstremno visokih temperatura, materija je u obliku plazme. Posledica toga je da Sunce ne rotira kao čvrsto telo. Brzina rotacije je veća na ekvatoru, nego u blizini polova, zbog čega dolazi do iskrivljenja silnica magnetskog polja, erupcija plina sa Sunčeve površine i stvaranja Sunčevih pega i prominencija (protuberanci). Ove pojave nazivamo Sunčevom aktivnošću.
-Osnovni podaci:
Prečnik 1 392 000 km
Masa 1,9891 x 1030 kg
Prosečna gustoća 1,411 g/cm3
Površinska temperatura 5780 K 5500 C
Vreme obilaska oko središta galaktike 2,2 x 108 godina
-Hemijski sastav:
Vodonik 73,46 %
Helijum 24,58 %
Kiseonik 0,77 %
Karbon 0,29 %
Željezo 0,16 %
Neon 0,12 %
Dušik 0,09 %
Silicijum 0,07 %
Magnezijum 0,05 %
Sumpor 0,04 %
DOMAĆI : Napisaćete sastav na temu ''Ja sam mali naučnik , a ovo je moje veliko otkriće. '' Sastav mora da bude zanimljiv. Lepo opišite taj vaš ''pronalazak'' i budite maštoviti.

4 Re: Učionica II godine on Sun Oct 09, 2011 5:15 am

Inna


Come to die
Come to die
MERKUR I VENERA

'Zdravo svima,rekla sam i sela za profesorski sto.Krenimo s lekcijom.Danas radimo planete Merkur i Veneru.
-Merkur:
Merkur je najbliža planeta Suncu i osma po veličini (u Sunčevom sistemu). Merkur je nešto manji u prečniku (4.880 km) od satelita Ganimeda i Titana (Jupiterovih satelita)ali ima duplo veću masu.
U rimskoj mitologiji Merkur je bog trgovine, putovanja i lopovluka, a njegova paralela u grčkoj mitologiji je Hermes, glasnik bogova. Planeta je sigurno dobila ovo ime jer se kreće jako brzo preko neba.
Merkur je bio poznat još od vremena Sumeraca (3000 p.n.e.). Grci su mu dali dva imena:Apolon radi pojavljivanja kao jutarnja zvezda i Hermes zato što se pojavljivao i kao večernja zvezda. Međutim, Grčki astronomi su znali da se radi o jednom telu. Heraklit je čak verovao da se Merkur i Venera okreću oko Sunca, a ne Zemlje.
Pošto je bliži Suncu nego Zemlji, osvetljenje Merkura je različito ako ga gledamo pomoću teleskopa iz naše perspektive. Galileov teleskop je bio previše mali da bi video Merkurove faze (mijene) ali je mogao videti Venerine.
Merkura je posetila samo jedna svemirska letelica, Mariner 10. Samo 45% površine je bilo mapirano (i, nažalost bio je previše blizu Suncu da bi ga Hubble teleskop moga uslikati). Nova misija na Merkur je Messinger, kojeg je NASA lansirala 2004 i koji bi trebao stići do Merkura 2011.


-Venera:
Venera je druga po udaljenosti planeta od Sunca. Venera je udaljena 0,72 AU ili 108.200.000 km od Sunca, ima prečnik 12.103,60 km i masu 4,869×1024 kg. Venera je treće telo po sjajnosti na nebu, posle Sunca i Meseca.
Venera je dobila ime prema rimskoj boginji lepote. Grci su je zvali Afrodita, te Eozfor (Eosphorus) za jutarnju pojavu i Hesper (Hesperus) za večernju. U našim krajevima poznata je i pod imenom zvezda Danica ili jutarnja zvezda, jer je vidljiva pre izlaska Sunca na istočnom nebu i odmah nakon zalaska Sunca na zapadnom nebu..O Veneri vam je dovoljno da ovo znate.

To bi bilo sve za danas.Molila bih vas da počnete raditi domaće zadatke i testove jer će uskoro kraj godine,i budite aktivni na času,slobodno recite svoje mišljenje o lekciji ili dodajte svoje definicije.Doviđenja.'

5 Re: Učionica II godine on Sat Oct 15, 2011 3:57 am

Inna


Come to die
Come to die
PLUTON


Pluton je smatran za devetu planetu u Sunčevom sistemu, sve do 24. avgusta 2006 kada mu je status promenjen i od tada pripada novoj klasi objekata - patuljastih planeta.
Pluton je udaljen 39,5 AJ ili 5.913.520.000 km od Sunca i ima prečnik od 2.274 km i masu od 1,27×1022 kg. U poređenju, Pluton je manji od sedam satelita Sunčevog sistema (Meseca, Ioa, Evrope, Ganimeda, Kalista, Titana i Tritona). Pluton ima 3 satelita, od kojih je najveći Haron koji ima orbitu od 19.640 km od Plutonovog središta, prečnik od 1.172 km i masu od 1,90×1021 kg. S obzirom na koeficijent prečnika Plutona i prečnik Harona, Haron je najveći satelit koji kruži oko jedne planete u Sunčevom sistemu. U naučnim krugovima postoje dileme o odnosu između Plutona i Harona. Postoje tvrđenja da Pluton i Haron čine dvojnu planetu, a svoj argument grade po opažanjima putanje Plutona i Harona koja je sinhrona oko jedne središnje ose, ali ovaj dokaz još nije prihvaćen.
O atmosferi Plutona se vrlo malo zna. Pretpostavlja se da se sastoji uglavnom od azota, ugljen monoksida i metana. Specifičnost njegove atmosfere je i ta što je izuzetno retka, te je i pritisak veličine svega nekoliko mikrobara. Plutonova atmosfera je u gasovitom stanju samo kada je Pluton najbliži Suncu. Udaljavanjem od Sunca atmosfera se kondenzuje, delom pada na površinu planete, delom "izvetrava" u svemir. Rotacija oko svoje ose traje nešto više od šest zemaljskih dana.
Dileme su dugo postojale oko definisanja Plutona kao planete. S obzirom na svoju veličinu, a i na nedavna otkrića, može se smatrati samo jednim od većih tela Kajperovog pojasa. Međutim, iz tradicionalističkih razloga, Međunarodna astronomska unija smatrala ga je planetom.


Fizičke osobine
Plutonov sastav nije poznat, ali gustina od samo 2 g/cm3 upućuje na mešavinu od 70% stena i 30% leda, po čemu je sličan Neptunovom satelitu Tritonu. Ta i još neke sličnosti među ovim telima daju osnove za teorije koje govore da su Pluton, Haron i Triton poslednji iz klase velikih objekata, čiji su ostali članovi već prije, usled gravitacionih uticaja spoljašnjih planeta, odbačeni prema Ortovom oblaku.
Temperatura na Plutonu varira od 38 do 63 K (-235 do -210°C). Male razlike postoje zbog različitog albeda (procenta reflektovanog svetla). Svetlija područja mogu biti pokrivena azotnim ledom i, u manjoj meri, zamrznutim metanom, etanom i ugljen-monoksidom. Sastav tamnijih područja nije poznat, ali se sumnja na organski materijal i supstancu izmenjenu kosmičkim zračenjem.


Atmosfera
Naslućuje se postojanje slabašne atmosfere, koja stvara pritisak od jedva nekoliko mikrobara. Za razliku od Zemljine atmosfere, koja ima samo jedan hemijski spoj koji menja agregatno stanje - vodu, Pluton ima čak tri: azot, ugljen-monoksid i metan, zbog čega bi Pluton mogao imati najsloženije vreme u Sunčevom sistemu. Smatra se da atmosfera može postojati samo jednim delom duge Plutonove godine, kada je bliže Suncu, dok bi ostatak godine bila smrznuta. U vreme prolaska perihelom atmosfera "nabuja", a postoji mogućnost da jedan deo pobegne u svemir ili čak da pređe na Haron.
Zbog toga je NASA požurila sa slanjem letelice Novi Horizonti prema Plutonu, kako ne bi trebalo čekati još preko 200 godina za odmrzavanje Plutonove atmosfere.


Orbita
Pluton i njegov satelit Haron zajedno kruže oko Sunca i treba im oko 247 godina da ga obiđu. Veliki numerički ekscentricitet putanje od čak 0,24 je rekordan među planetima u Sunčevu sistemu, a inklinacija (nagnutost putanje prema ravnini ekliptike) od čak 17° je takođe jedinstvena među planetima. Zbog ovih, te zbog mnogih drugih razloga, Pluton je izgubio status planete, pa se smatra tek prvim i najveći do sada otkrivenim objektom u Kojperovom pojasu.
Plutonova je orbita vrlo ekscentrična (eliptična). U vremenu između januara 1979. i februara 1999., Pluton je bio bliže Suncu od Neptuna. Orbite im se ne seku, već Pluton prolazi iznad ili ispod Neptunove putanje. Pluton obilazi Sunce u 3:2 rezonanciji s Neptunom, što znači da su 3 Neptunove godine jednako duge kao 2 Plutonove. Pluton nije jedino telo u ovakvoj rezonanciji s Neptunom, veliki broj asteroida u Kojperovom pojasu nalazi se u istoj rezonanciji, pa se nazivaju Plutini.


Rotacija
I Pluton i Haron imaju sinhronu rotaciju (uvek istim stranama su okrenuti jedno drugom) čiji period traje 6,3872 dana. Rotiraju retrogradno na udaljenosti od 19.640 km, što je oko 8 puta veće od prečnika Plutona. Centar mase sistema Pluton-Haron nalazi se izvan Plutona, što je jedinstveni slučaj među većim telima Sunčevog sistema.

Domaći :
1.Koja je poredu Pluton planeta u Sunčevom sistemu ?
2.Koliki je prečnik Plutoa i koliku ima masu ?
3.Koliko ima Pluton satelita i koji je najveći ?
4.Kolika je temperatura na Plutonu ?
5.Koliko ima Pluton hemijkih spojova ? Nabroj ih.
6.Objasni Plutonovu orbitu.

6 Re: Učionica II godine on Tue Nov 01, 2011 12:14 am

Inna


Come to die
Come to die
Kada uradite sve ove domaće , sledi test !

Sponsored content


View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum