Hogwarts School of Witchcraft and Wizardry

You are not connected. Please login or register

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Ucionica I godine on Wed Oct 05, 2011 11:05 pm

Inna


Come to die
Come to die
Prva godina:
Prvo predavanje


Astronomija

Astronomija(od grč. astronomia = astros+nomos) je jako zanimljiva nauka.Bavi se proučavanjem svemira,nebeskih tjela i još mnogo toga.Astronomija je drevna nauka koja proucava sve ono što se nalazi van Zemlje i njene atmosfere.Ona je i verovatno jedna od najstarijih prirodnih nauka čiji počeci sežu u daleku prošlost. Rana astronomija se zasnivala na posmatranju i predviđanju kretanja vidljih nebeskih tela, naročito planeta i zvezda.
Na Hogwartsu se uči od prve do sedme godine. Časovi astronomije se održavaju na vrhu najvišeg tornja i to samo nocu. Astronomija i dalje nije potpuno proučena nauka. Postoji mnogo toga što niko do sada nije otkrio. Astronomija se i povezuje sa proricanjem sudbine. Kentauri su jedni od retkih koji se bave gledanjem u budućnost kroz nebeska tela i njihova kretanja. Najzanimljivije pitanje je ,,Šta je konačna sudbina svemira?’’.Naučnici koji se bave astronomijom se zovu astronomi.Za domaći zadatak napišite sastav 'Moj prvi čas astronomije' koji ćete napisati u svojim radnim sobama.[/center]

2 Re: Ucionica I godine on Fri Oct 07, 2011 9:58 pm

Inna


Come to die
Come to die


Podela astronomije


Trčeći uletila sam u učionicu.Zakasnila sam par minuta.Učenici su se nalazili na njihovim mjestima.Srdačno su me pozdravili,a ja se izvinila što kasnim.'U redu,zbog malog kašnjenja odmah da počnemo s lekcijom..Znači prošli čas smo radili definicije astronomije,a danas radimo njenu podelu..Astronomija se prema predmetu izučavanja deli na:
- Astronomiju Sunca
- Planetarnu astronomiju:
- Zvezdanu astronomiju
- Galakticku astronomiju
- Vangalakticku astronomiju
- Kosmicku astronomiju.

Astronomiju tradicionalno delimo prema promatranom delu elektromagnetskog spektra:
- Optička astronomija: astronomija u delu elektromagnetskog spektra vidljivog ljudskim okom (valne duljine 400 - 800 nm).
- Infracrvena astronomija: astronomija u infracrvenom delu elektromagnetskog spektra (valne duljine 700nm - 1mm) .
- Radio astronomija: astronomija koja koristi instrumente slične radio/televizijskim antenama za istraživanje u području elektromagnetskih valova centimetarske i milimetarske duljine (valne duljine 30cm - 1mm).
- Astronomija u području visokih energija ili astronomija u rendgenskom (X), ultraljubičastom i gama elektromagnetskom spektru:
o Rendgenska astronomija - (valne duljine 5pm -10nm)
o Astronomija u ultraljubičastom području - (valne duljine 380nm - 10nm}
o Astronomija gama zraka.
To bi bilo sve o podeli astronomije , a za domaći ćete napisati o galaktičkoj astronomiji , najmanje dva pasusa od po 10 redova. Doviđenja.



Last edited by Inna on Sat Oct 08, 2011 6:21 am; edited 1 time in total

3 Re: Ucionica I godine on Sat Oct 08, 2011 6:07 am

Inna


Come to die
Come to die
SUNČEV SUSTAV


'Zdravo'pozdravila sam učenike i sela za profesorski sto.Dragi moji,danas radimo Sunčev sustav.To je jako važna lekcija i molila bih da pozorno pratite dok objašnjavam.Krenimo s lekcijom:
Sunčev sustav je područje u svemiru koje čini barem jedna zvezda i objekti koji se kreću u određenoj orbiti oko te zvezde. Ti objekti mogu biti: asteroidi, komete, prirodni sateliti, planete i slično.
Izraz se obično koristi za naš sustav, u kojem je Zemlja. Da se izbegne zbrka, drugi sunčevi sustavi nazivaju se planetarni sustavi.U većini drugih jezika (vidi poveznice) naziv je izveden iz reči Sol, što je latinsko ime za Sunce.Sunce pripada zvezdama spektralne klase G2, gde 99.86% mase sustava otpada na masu zvezde.
- Planeti su osam tela u Sunčevu sustavu. Navodimo ih prema udaljenosti od Sunca, od najbližeg do najdaljeg: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun.
o Poveća tela koja kruže oko planeta su prirodni sateliti ili mesec
o Prašina i druga sitna tela kruže oko planeta, od čega nastaju planetarni prstenovi.
o Svemirski otpad su komadi ili tela koja su ljudskog porekla i vecinom se nalaze u orbiti oko planeta Zemlje.
o Planetisimali.
- Asteroidi
- Komete
- Kentauri su ledena nebeska tela nalik na komete koja imaju nešto manje ekscentričnu orbitu, koja im omogućava da se zadrže u području između Jupitera i Neptuna.
- Trans-Neptunska tela
o Kuiperov pojas je pojas u obliku diska koji se prostire iza planeta Neptuna u širini od 30 AU do 50 AJ od Sunca. Jedan od većih objekata ovoga pojasa je i bivši planet Pluton.
o Oortov oblak je hipotetični pojas koji se prostire od 50,000 do 100,000 AJ od Sunca. Veruje se da je ova oblast izvor kometa s dugim periodima.
- Zodijačka svetlost
- Svemirska prašina


DOMAĆI : NAPISATI ČETIRI PASUSA OD PO 10 REDOVA O ASTEROIDIMA.

4 Re: Ucionica I godine on Sun Oct 09, 2011 5:07 am

Inna


Come to die
Come to die
Zvezde


'Zdravo svima'.pozdravila sma učenike ulazeći u učionicu..Krenimo s lekcijom.Danas radimo zvezde.
Zvezda je nebesko telo koje se sastoji od velike količine plina, većinom vodika. Zvezda isijava svetlost i toplinu koji nastaju u termonuklearnim reakcijama u središtu zvezde.Zvezdom nazivamo bilo koje masivno gasovito telo u Svemiru. Zvezde se vide kao svetleće tačkice na noćnom nebu koje bljeskaju zbog efekta Zemljine atmosfere i njihove udaljenosti od nas. Sunce je izuzetak: ono je jedina zvezda dovoljno bliska Zemlji tako da se može videti kao disk i obezbediti je dnevnom svetlošću.
U svakodnevnom ljudskom govoru i astronomiji postoji razlika u upotrebi termina "zvezda". Obično se pod pojmom zvezda ne podrazumeva Sunce, a ponekad se odnosi na vidljive planete pa čak i meteore.
Najbliža zvezda Zemlji, osim Sunca, je Proksima Kentaura (Proxima Centauri) koja je udaljena oko 40 Pm (petametara), odnosno 4,3 SG (svetlosne godine) ili 1,3 pc (parseka). To znači da svetlosti trebaju 4,3 godine da stigne do Zemlje sa ove zviezde.Ipak, pored ove udaljenosti i nekolikom puta većih udaljenosti, postoji još nekoliko zvezda koje smatramo najbližim (vidi listu najbližih zvezda).
Astronomi misle da ima najmanje 70 sekstiliona zvezda u poznatom delu našeg Svemira (70 000 000 000 000 000 000 000 ili 7 × 1022).
Veliki broj zvezda je starosti oko milijardu ili 10 milijardi godina. Neke zvezde čak mogu dostići i 13,7 milijardi godina, što predstavlja približnu starost Svemira. Prema veličini razlikujemo sićušne neutronske zvezde (koje su zapravo mrtve zvezde ne veće od nekog gradića), supergigante (veledivove) kakvi su Severnjača (Polaris) i Betelgez (Betelgeuze) prečnika koji je oko 1 000 veći od Sunčevog, ali i pred toga su mnogo manje gustoće nego Sunce. Jedna od najmasivnijih zvezda je Eta Hrptenjače (Eta Carinae) čija je masa 100-150 puta veća od Sunčeve.
Naučno gledano, zvezde su samogravitirajuće sfere sačinjene od plazme u stanju ravnoteže koja proizvodi njihovu sopstvenu energiju kroz proces nuklearne fuzije.
Energija koju proizvode zvezde se raspršuje u Svemir kao elektromagnetsko zračenje (uglavnom vidljivu svetlost) i kao struja neutrina. Prividna svetloća zvezde se meri prema njenoj prividnoj veličini.
'To bi bilo sve za danas-rekla sam umorno.'

DOMAĆI : Napisati nešto o zvezdi Severnjači.

5 Re: Ucionica I godine on Tue Nov 01, 2011 12:15 am

Inna


Come to die
Come to die
Uradite sve ove domaće , posle ovoga sledi test !

Sponsored content


View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum